Krajem 2024. godine Srbija se pobunila na do sada nezabeležen način – glasno, prkosno i odlučno protiv sistema oličenog u nemilosrdnoj korupciji i nepravdi. Mi, studenti socijalne politike i socijalnog rada sa Fakulteta političkih nauka, nismo stajali po strani, naprotiv, stajali smo u prvim redovima opštenarodne pobune protiv trulog sistema.

Sve je počelo 1. novembra 2024. godine kada je usled korumpiranosti državne vrhuške došlo do pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Tragična smrt šesnaestoro ljudi bio je više nego jasan pokazatelj da su promene neophodne i da je uveliko došao trenutak u kojem vlast mora da preuzme odgovornost za svoj nemar. U danima i nedeljama koje su usledile, širom Srbije su započete blokade, protesti i samoorganizovan odgovor građana na nemile okolnosti koje su nas zadesile. Najjači odjek imale su studentske i učeničke blokade obrazovnih institucija, potom su širom naše zemlje realizovane akcije „Zastani, Srbijo“ i masovan izlazak ljudi na ulice.

8. marta ove godine, organizovali smo protest studenata i radnika različitih obrazovnih profila i time ukazali na naša solidarna nastojanja da se, pre svega, čuje i uvažava glas stručnjaka, nasuprot sistemskom obezvređivanju obrazovanosti i učenosti u svim sferama naše društvene realnosti, što je i dovelo do mnogih tragičnih ishoda u zemlji, a pad nadstrešnice je bila samo kap koja je prelila čašu. Stajali smo RAME UZ RAME (što je bio zvaničan naziv ovog protesta) mi kojima ovako uređen, odnosno apsolutno neuređen sistem, ugrožava sigurnost i egzistenciju na svakojake načine, utičući na nas kao pojedince, članove grupe, pa tako i zajednice.

Imali smo priliku kao nikada do sada da posvedočimo uključenosti svakog pojedinca na različite načine. Osmišljavanje i realizacija naših planova za svaku akciju, protest, šetnju, blokadu, humanitarnu aktivnost koja je dovela do uključivanja velikog broja ljudi u skladu sa njihovim mogućnostima jeste participacija o kojoj učimo na našem smeru. Time smo pokazali da svaki pojedinac ima priliku da u ovakvim situacijama iskaže svoje prirodno date potencijale za solidaran suživot sa drugim ljudima. Sa sigurnošću možemo da kažemo da su se stvari neminovno promenile i da trenutna situacija može da izrodi samo boljitak ovom društvu.

Kao studenti socijalne politike i socijalnog rada, znali smo da je naša uloga dvostruka: i kao građana, i kao budućih stručnjaka. U okviru blokadnih aktivnosti našeg fakulteta, radili smo na planu i programu protesta održanog 8. marta, dogovarali trase kretanja kolona, komunicirali sa predstavnicima sindikata i zaposlenih u sistemu socijalne zaštite. Takođe smo zajedno sa radnicima u socijalnog zaštiti izrađivali transparente i smišljali parole. Neke od njih jesu: ,,Solidarno do socijalno pravednijeg društva“. Potom glavni naziv naše parole: ,,Socijalna zaštita solidarno uz studente“ Sve ovo je bila živa kvalitativna potvrda našeg poziva, oličena u nedeljivoj sponi između teorije i prakse, tako što smo na delu uvideli i pokazali koliko je znanje koje stičemo putem školovanja za profesiju socijalnih radnica i radnika od nemerljivog značaja za podizanje društvene svesti o surovim i nepravednim uslovima života naše svakodnevnice. Ponosimo se time što smo uspeli da kao budući socijalni radnici imamo veliki učinak da naše kolege sa drugih smerova naučimo da u sebi pronađu, probude, održe, neguju i praktično primene primarne veštine i znanja iz socijalnog rada, jer socijalni rad zasigurno nije ono što viđamo svakodnevno. Zato služi povezivanje. Učili smo da je to jedna od bazičnih uloga socijalnog radnika u procesu umrežavanja. Znanja koja smo stekli na studijama uspeli smo da istrgnemo iz percepcije isključivo institucionalne prakse i primenimo na delu i podelimo je sa drugima.

Na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i mnogih drugih gradova Srbije, ta teorija se pretočila u realnost. Nismo više samo učili o devijantnim pojavama u društvu, već smo se sa tim pojavama susreli oči u oči na makronivou, pokušavajući da utičemo na njihov uzrok, a ne samo na posledice, kako to obično biva u praksi. Tako ujedinjeni sa lekarima, prosvetarima, akademskom zajednicom, radnicima iz različitih branši i svim ljudima koji su se odazvali studentskom buntu, zajedničkim snagama smo praktično ostvarili ono što sačinjava samu srž socijalnog rada, a to je da utičemo na unapređenje sigurnosti i dobrobiti svih ljudi u društvu. Mesta koja smo obilazili tokom naših šetnji, ljude koje smo sretali su jedinstvena prilika da naša generacija doživi. Oči iz kojih su tekle suze radosnice svih onih divnih ljudi koji su nas dočekivali sa zagrljajima, to su bile oči koje su probudile ljubav i nadu da će jednog dana biti bolje.

Tokom studija učimo da socijalni rad uvek mora da bude orijentisan ka ostvarivanju principa socijalne pravde. Svaka naša aktivnost tokom ove višemesečne borbe je bila odraz profesionalnog, ali pre svega moralnog odgovora prema sebi i drugima, oličena citatom iz knjige Konceptualizacija ljudskih prava i socijalne prade u socijalnom radu (eng. Cpnceptualizing human rights and socijal justice in social work), autorki Carole Cox i Tina Maschi: Borba protiv socijalne nepravde, uz zalaganje za ljudska prava, predstavljaju osnovne ciljeve profesije socijalnog rada.

Značajnu stvar koju smo uradili, napravili smo trajnu pozitivnu promenu u našoj društvenoj zajednici. Uspeli smo da prikažemo da smo istrajni i postojani u borbi koja nije nimalo laka i verujemo da nijedna nesreća, nijedno loše delo neće ostati nezapaženo. Osvestili smo se, osnažili i probudili smo u svakome od nas snagu koju smo dugo vremena tajili. Kada smo se pojavili, za građane je to bila neizmerna radost, mislili su da smo zatvoreni, tihi, pritajeni i da ne vidimo perspektivu u ovoj zemlji i da samo želimo da je napustimo i ostavimo opštu intelektualnu stagnaciju. Nasuprot tome, mi smo pokazali šta smo godinama držali u nama samima. Pokazali smo da nismo nemi i da smo spremni da se borimo za naše bolje sutra. Verujemo da ukoliko svako od nas pronađe tračak nade da su promene moguće, može doći do izvanrednog progresa kako na lokalu, tako i u čitavom društvu. Sasvim je sigurno da je to i bila polazna osnova ovog sveopšteg narodnog bunta podstaknutog od strane nas, studenata.

Mi nismo bili tihi. Bili smo glasni i kao studenti, i kao budući socijalni radnici, i kao deo jednog šireg društvenog fronta u borbi za dostojanstvo, odgovornost i pravedniji svet.

Priredili:

Sandra Đorđević, studentkinja Univerziteta u Beogradu – Fakultet političkih nauka

Jovan Robal, student Univerziteta u Beogradu – Fakultet političkih nauka