Mentalno zdravlje mladih u Srbiji
Publikacija istražuje stanje mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, identifikujući glavne izazove, faktore rizika i barijere u pristupu stručnoj podršci. Na osnovu sveobuhvatne analize, nudi ključne preporuke za unapređenje sistema mentalnog zdravlja, uz fokus na prevenciju, dostupnost usluga i osnaživanje mladih kroz podršku u zajednici.
Mentalno zdravlje u Srbiji: Procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške
Ova publikacija predstavlja istraživanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1000 građana i građanki Srbije, u organizaciji Psychosocial Innovation Networka (PIN) i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz podršku GIZ-a. Cilj rada je bio da se identifikuju status mentalnog zdravlja, učestalost devet ključnih mentalnih poremećaja (uključujući depresiju, anksioznost i suicidalnost), faktori rizika i zaštitni elementi, kao i prepreke u pristupu stručnoj pomoći. Utvrđeno je da je oko trećine stanovništva psihički ugroženo, uz značajne barijere – finansijske teškoće, stigmatizaciju i unutrašnji otpor traženju pomoći. Na kraju, publikacija iznosi preporuke za sistemske intervencije usmerene na prevenciju, dostupnost besplatnih psihosocijalnih usluga i smanjenje stigma.
Mentalno zdravlje u Srbiji: dostupnost usluga psihosocijalne podrške
Mentalno zdravlje pružalaca usluga koji rade sa izbeglicama, migrantima i tražiocima azila: Istraživački izveštaj za 2023. godinu
Ovaj istraživački izveštaj autorica Jana Dimoski i Maše Vukčević Marković (PIN i Filozofski fakultet, Beograd) analizira stanje mentalnog zdravlja pružalaca usluga u radu sa izbegličkom, migrantskom i azilantskom populacijom u Srbiji. Prikupljeni podaci iz 2023. pokazuju zabrinjavajuće visoke nivoe sekundarne traumatizacije (69 %), izgaranja (25 %), depresije (53 %) i anksioznosti (35 %), uz istovremeno očuvane aspekte kvaliteta života i sekundarnog posttraumatskog rasta. Izveštaj identifikuje ključne faktore na radnom mestu koji doprinose opterećenju—kao što su prekovremeni rad, slabo priznanje rada i ograničene mogućnosti profesionalnog napretka—i pruža praktične preporuke usmerene ka unapređenju politika i praksi zaštite mentalnog zdravlja.
Da li čuješ? Da li osećaš? — Aktivistička borba i mentalno zdravlje
Studija o prevalenci sagorevanja i sekundarne traumatizacije kod pružalaca usluga koji rade sa izbeglicama u Srbiji
Ova empirijska studija, realizovana 2019. godine od strane Mreže psihosocijalnih inovacija uz podršku međunarodnih partnera, analizira sagorevanje i sekundarnu traumatizaciju kod 215 profesionalaca koji rade sa izbeglicama u Srbiji. Istraživanje je obuhvatilo procenu izloženosti traumatskim sadržajima, nivoa stresa, anksioznosti, depresije, kvaliteta života i mehanizama prevladavanja. Rezultati pokazuju da značajan procenat stručnjaka doživljava sagorevanje i sekundarni traumatski stres, ali i da kod dela ispitanika postoji posttraumatski rast, što ukazuje na kompleksnost rada u ovom sektoru i potrebu za sistemskom podrškom.
Vodič za pružanje telezdravstvenih usluga mladima sa mentalnim tegobama u zdravstvenom sektoru
Vodič pruža praktične smernice za pružanje telezdravstvenih konsultacija mladima sa mentalnim poteškoćama putem tehnologija poput video poziva, mobilnih aplikacija i drugih digitalnih kanala. Nastao je u okviru pilot projekta koji su sproveli UNICEF i Institut za mentalno zdravlje u Srbiji, u sklopu programa o jačanju kapaciteta stručnjaka za mentalno zdravlje mladih
Izveštaj za 2024. godinu o ostvarivanju prava na mentalno zdravlje u Srbiji
Ovaj dokument predstavlja godišnji pregled sprovođenja mera i ciljeva iz Programa zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji za period 2019–2026. Fokusira se na: evaluaciju napretka kroz 2024. godinu, ključne aktivnosti, nacionalne i međunarodne događaje u oblasti unapređenja mentalnog zdravlja i ostvarivanja prava pacijenata.
A guide to mental health for social workers
Vodič za mentalno zdravlje za socijalne radnike je namenjen socijalnim radnicima i pruža sveobuhvatan uvod u mentalno zdravlje. Priručnik objašnjava osnovne funkcije mozga i nervnog sistema, a zatim se bavi stresom, mehanizmima suočavanja, kao i pitanjima ranjivosti i otpornosti (resilience). Poseban naglasak stavljen je na praktičan pristup proceni i dijagnostici mentalnih poremećaja, uključujući vođenje psihijatrijske anamneze, ocenu mentalnog statusa, kao i praćenje porodične i lične istorije. Takođe, priručnik donosi pregled najčešćih mentalnih poremećaja, od depresije, bipolarnih i anksioznih poremećaja, preko psihotičnih poremećaja i demencije, do teškoća u detinjstvu kao što je ADHD, pružajući socijalnim radnicima ključne informacije za rad sa različitim populacijama.
Mental Health: good practices and implementable research results
Dokument predstavlja zbir uspešnih praksi i inovativnih modela mentalnog zdravlja primenjenih širom Evrope. Među primerima ističu se inicijative poput danskog programa One of Us, koji kroz antistigma kampanje u radnim sredinama aktivno uključuje osobe sa sopstvenim iskustvom mentalnih teškoća. U Austriji, nacionalni program SUPRA razvija višeslojni pristup prevenciji suicida, kombinujući koordinaciju centara, medijsku podršku, treninge i istraživanja. U Londonu, Lifeworks pruža psihoterapijske usluge osobama bez krova nad glavom kroz otvorene centre visokog odziva i angažmana. Italijanski primer Joint Experiences & Local Mental Health Systems pokazuje kako peer-okvireni modeli mogu povezati korisnike, lokalne asocijacije, zajednicu i vlast u zajedničkom radu na mentalnom zdravlju. Belgijska reforma mentalnog sistema ilustruje prelazak sa tradicionalnog bolničkog modela na mrežno, zajednici orijentisano pružanje usluga, kroz integrisane timove i smanjenje bolničkih kapaciteta. Ove inicijative zajedno pokazuju kako inovacije i inkluzivni pristupi mogu unaprediti efikasnost i dostupnost usluga mentalnog zdravlja širom Evrope.